Redakcija časopisa “Sveti Dunav” je zivi organizam koji teče, pulsira i menja se iz godine u godinu.Redakciju časopisa Sveti Dunav odlikuje veliki broj saradnika, autora, prevodioca, fotografa, eksperata i u najvećoj meri zaljubljenika u Dunav.Od samog početka koncepcija časopisa je određena geopoetičkim poimanjem velike, rajske reke Dunav. U prvom, pilot primerku, (Izdavač Knjizevno drustvo Pismo iz Zemuna, gl.i odg.urednik Sava Damjanov) na svega pedesetak stranica, dala se naslutiti misija časopisa.U brojevima koji su sledili, uz prisustvo starih, uključivali su se u rad sve raznovrsniji saradnici. Od dunavskih alasa, lađara, sportista... do vrhunskih literata, istoričara, arheologa, politikologa, umetnika...Danas, nakon deset godina publikovanja "Sveti Dunav” je institucija, internacionalnog karaktera. Vazno je napomenuti da se dve trećine urednistva nalazi izvan granica Srbije.Prebivaliste redakcije je virtuelnog karaktera, obzirom da smo do danas bili izlozeni mnogobrojnim selidbama ( preko dvadeset) nekada prinudnim, a nekad dobrovoljnim, sto iz političkih ili "opstepoznatih” socioekonomskih razloga.Ipak, konstantna adresa saintdanube@europe.com  tokom svih deset godina bila je inicijalna kapsula za svaki novi broj. Ne manje vazni, čak često presudni su susreti, slučajni i namerni, sa pojedincima i grupama u zajedničkoj interesnoj sferi Dunavskog basena.Stoga, ukoliko imate priču sa Dunava ili o Dunavu, dobrodosli ste u Redakciju.

Artist Communities

Prema verovanju koje je postojalo jos u antici Dunav je na svom usću imao ostrvo mrtvih, Had ili pakao antičkog čoveka. Po tom ostrvu blude seni nekada zivih noseći za uspomenu na ovaj svet svoja zaboravljena lica u malim ogledalima. Prevozi ih na ostrvo Haron, vičan da uhvati kosavu veslom, a čuva pas Kerber krvavih slabina i poluslep jer već dvadeset hiljada godina siba repovima samoga sebe po očima. Znatno kasnije, pre dve hiljade godina, otprilike, ili nesto vise, nastalo je verovanje da taj isti Dunav spada među četiri reke koje izviru iz raja. Iz onog istog hrisćanskog raja iz kojeg su isterani Adam i Eva.Očigledno, mnogo ranije otkriveno je njegovo usće, nego njegov izvor, sto nije čudno: Dunav teče izmedju raja i pakla, a da bi se doslo do pakla, treba se samo omaći i pustiti niz reku, dok je do raja potrebno plivati uz vodu i ishod nikada nije izvestan. Tako na primeru Dunava izlazi da su ljudi najpre otkrili da postoji Had, pa tek posle, kada su isterani iz pakla, otkrili su da postoji i raj. Nikada nisu mogli slobodno bludeti po raju, svetu i paklu; uvek im je jedno od toga troga naizmenično bilo zabranjivano. Sve u svemu moze se reći da reka vremena i Dunav ne prazne svoja izvorista u istom smeru: vreme teče sa istoka na zapad, smerom suprotnim toku Dunava, jer Dunav teče od jednog izmedju četiri hrisćanska raja ka antičkom Hadu, sto znači uz maticu vremena, od nas ka najdubljoj proslosti, od arhandjela Mihaila, koji mačem tera zive iz raja, ka Odiseju, koji silazi među mrtve braneći se od njih mačem. Zato brodovi dok idu niz Dunav plove uz vreme, a riba koja pliva uz ovu reku ne moze ostariti.
...